Мрежа Волтер

Руска војска демонстрира супериорност, САД изгубиле војну доминацију

Војна интервенција Москве у Сирији не само што је преокренула ратну срећу и посејала панику међу групама џихадиста, већ је демонстрирала целом свету способности руске армије у рату. На запрепашћење свих, пoказала је да поседује системе ометања који Атлантски савез остављају глувим и слепим. Упркос неизмерно већим средствима која улажу, САД су управо изгубиле војну доминацију

| Дамаск (Сирија)
+
JPEG - 42.9 ko

Руска војна интервенција у Сирији, у почетку сматрана ризичним кораком Москве против џихадиста, претворила се у демонстрацију моћи која је уздрмала стратешку равнотежу у свету [1]. Почетно конципирана да се изолирају, а затим униште наоружане групе које су опремиле државе које подржавају џихадисте, а у супротности са важећим резолуцијама Савета безбедности, операција је оставила у мраку све актере на Западу и њихове савезнике.

Пентагон је сада подељен на оне који би да умање значај чињеница, тражећи слабости у руском систему, и оне који сматрају да су САД изгубиле супериорност у конвенционалном ратовању и да ће бити потребно доста времена да се опораве [2].

Сви памтимо да је током сукоба 2008. у Јужној Осетији, иако је руским снагама пошло за руком да одбију напад Грузије, свет стекао увид у жалосно стање њихове опреме. Пре само десет дана бивши министар одбране Роберт Гејтс и бивша саветница за националну безбедност Кондолиза Рајс описивали су руску армију као другоразредну силу [3].

Како је Руска Федерација успела да опорави своју војну индустрију и пројектује и произведе оружје високе технологије, а да Пентагон није проценио значај овог феномена и да је дозволио да буде превазиђен? Да ли су Руси у Сирији употребили све чиме располажу или још нека изненађења чувају у рукаву? [4]

Конфузија у Вашингтону је таквих размера да је Бела кућа отказала званичну посету руског премијера Дмитрија Медведева и делегације руског генералштаба. Одлука је донета након што је руска војна делегација посетила Турску. Нема смисла разговарати о операцијама у Сирији јер Пентагон не зна шта се тамо дешава. „Либерални јастребови“ и неоконзервативци фуриозно захтевају јачање војног буџета, а успели су да зауставе повлачење трупа из Авганистана.

На најбизарнији начин коментатори атлантиста, који сведоче овом заостајању америчке војне моћи, сада упозоравају на опасност од руског империјализма [5], а Русија само ради на спасавању сиријског народа, позивајући и друге државе на сарадњу, док су САД у време своје војне доминације наметнуле свој систем економије и уништиле бројне државе.

Морамо да скренемо пажњу да неодлучне изјаве Вашингтона током руског распоређивања пре офанзиве не треба интерпретирати као споро политичко прилагођавање званичне реторике, већ их треба разумети у светлу онога што стварно откривају – чињеницу да Пентагон није знао шта се дешава. Остао је глув и слеп.

Систем општег ометања

Свима је познато, након инцидента 12. априла 2014. у Црном мору у којем је учествовао амерички разарач „Доналд Кук“, да руска авијација располаже средствима која омогућују ометање свих радара, свих контролних кола, свих система преноса података итд. [6] На почетку распоређивања својих снага, Русија је успоставила центар за ометање у Хмејму, северно од Латакије. Затим, неочекивано, поновио се инцидент „Доналд Кук“, овог пута у опсегу 300 километара – обухватајући и НАТО базу Инџирлик у Турској – и још увек траје. С обзиром да се све десило у време пешчане олује гигантских размера, у Пентагону је у почетку то протумачено као узрок квара опреме, да би затим открили да је опрема онемогућена средствима ометања. Потпуно.

Савремено ратовање конвенционалним средствима је засновано на „C4i“ – акроним енглеских речи „Command“ „Control“ „Communications“ „Computer“ и „intelligence“. Сателити, авиони и беспилотне летелице, бродови и подморнице, тенкови, а данас чак и трупе на терену – сви су међусобно повезани у систем перманентне везе чиме је штабу омогућено ефикасније праћење и командовање током операција. Тај цео систем – нервни систем НАТО – тренутно је онемогућен ометањем, у Сирији и делом у Турској.

Како тврди румунски експерт Валентин Василеску, Русија је поставила неколико својих система Красуха-4, опремила авионе САП-518/СПС-171 опремом за ометање (попут авиона који је прелетао изнад разарача „Доналд Кук“), а своје хеликоптере системом Ричаг-АВ. Поред тога, у Медитерану користи брод за прикупљање обавештајних података „Приазовје“ (Пројекат 864, у НАТО класификацији назван Vishnya). [7]

Изгледа да је Русија постигла договор с Израелом – штићеником САД – да не омета њихове комуникације, што значи да у јужној Сирији неће инсталирати ове системе.

Руски авиони користили су ову привилегију да више пута уђу у ваздушни простор Турске. Сврха није била да се провери време реакције турског ваздухопловства, већ да се провери ефикасност система ометања у овом простору, а такође и да се прате инсталације које су у Турској на располагању џихадистима.

Крстареће ракете високих перформанси

Русија је употребила нека од својих нових оружја, попут 26 стелт (технологија смањене радарске видљивости) крстарећих ракета (3М-14Т Калибр-НК), еквивалент америчким ракетама РГМ/УГМ-109Е Томахавк [8]. Лансиране са бродова из флоте у Каспијском мору – ситуација на терену то уопште није захтевала – уништиле су 11 циљева удаљених 1.500 километара, у зони која није била ометана, тако да је НАТО могао да оцени њихове перформансе. Ове ракете прелетеле су територију Ирана и Ирака, летећи на висини од 50 до 100 метара, у зависности од конфигурације терена, прошавши свега четири километра од америчке беспилотне летелице. Ни једна није изгубљена, за разлику од америчких ракета које имају толеранцију грешке од 5% до 10%, у зависности од типа [9]. С друге стране, ова салва је ставила под лупу незамисливе суме новца утрошене на бескористан „антиракетни штит“ који је Пентагон градио око Русије – иако је званично требало да буде заштита од иранских ракета.

Имајући у виду да ове ракете могу да се лансирају са подморница – које се налазе било где у океану – и да могу да носе и нуклеарне бојеве главе, Руси су јасно урадили посао, након дугог одлагања, када је реч о лансерима.

Коначно, у случају нуклеарне конфронтације Руска Федерација би била уништена, као и САД, али би у случају конвенционалног рата однела победу.

Једино Руси и Сиријци могу да оцењују ситуацију на терену. Све остале војне информације из других извора, укључујући и џихадисте, без основа су, јер само Русија и Сирија имају свеобухватан увид у оно што се дешава на терену. Москва и Дамаск намеравају да извуку што је више могуће користи из ове ситуације и своје операције држе у тајности.

Из званичних саопштења и података извесних службеника добијених у поверењу, можемо да закључимо да је најмање 5.000 џихадиста убијено, укључујући неколико вођа Ахрар ал Шам, ал-Каиде и Исламске државе. Најмање 10.000 плаћеника је избегло у Турску, Ирак и Јордан. Сиријска арапска армија и Хезболах почели су са враћањем изгубљених територија, не чекајући најављена појачања из Ирана.

Завршетак бомбардовања је планиран до православног Божића. Питање које ће тада да се наметне јесте да ли ће Русија добити одобрење да заврши посао, прогонећи џихадисте који су избегли у Турску, Ирак и Јордан. Ако се то не догоди, Сирија ће бити спасена, али ће проблем и даље остати нерешен. Муслиманска браћа неће пропустити прилику да траже освету, као што ни САД неће пропустити прилику да их искористе против оних на које циљају.

Превод
Aerial6

[1] “Russian Military Uses Syria as Proving Ground, and West Takes Notice”, Steven Lee Myers & Eric Schmitt, The New York Times, October 14, 2015.

[2] “Top NATO general: Russians starting to build air defense bubble over Syria”, Thomas Gibbons-Neff, The Washington Post, September 29, 2015.

[3] “How America can counter Putin’s moves in Syria”, by Condoleezza Rice, Robert M. Gates, Washington Post (United States), Voltaire Network, 8 October 2015.

[4] Једина студија на располагању, која је више него далеко од стварности: Russia’s quiet military revolution and what it means for Europe, Gustav Gressel, European Council on Foreign Relations, October 2015.

[5] «Russisches Syrien-Abenteuer: Das Ende der alten Weltordnung», Matthias Schepp, Der Spiegel, 10. Oktober 2015.

[6] « Qu’est-ce qui a tant effrayé l’USS Donald Cook en Mer Noire ? », Réseau Voltaire, 14 septembre 2014.

[7] «Cu ce arme ultrasecrete a cîstigat Putin suprematia în razboiul radioelectronic din Siria ?», Valentin Vasilescu, Ziarul de gardã, 12 octobre 2015. на француском језику: «L’arme ultrasecrète qui permet à Poutine d’assoir sa suprématie dans la guerre radio électronique en Syrie ?», Traduction Avic, Réseau international.

[8] “KALIBRating the foe: strategic implications of the Russian cruise missiles’ launch”, by Vladimir Kozin, Oriental Review (Russia), Voltaire Network, 14 October 2015.

[9] Након што је објављено супротно, САД су морале да прихвате чињенице: “First on CNN: U.S. officials say Russian missiles heading for Syria landed in Iran”, Barbara Starr & Jeremy Diamond, CNN, October 8, 2015. “Moscow rejects CNN’s report on Russian missile landing in Iran”, IRNA, October 8, 2015. “Daily Press Briefing”, John Kirby, US State Department, October 8, 2015. “Пентагон не комментирует сообщения о якобы упавших в Иране ракетах РФ”, RIA-Novosti, October 8, 2015.

Тјери Мејсан

Тјери Мејсан je француски интелектуалац, оснивач и председник „Voltaire Network“ и „Axis for Peace Conference“. Његове колумне са темама из међународних односа објављују се у дневним и недељним новинама на арапском, шпанском и руском језику. Последње две књиге објавио је на енглеском језику: 9/11 the Big Lie и Pentagate. Живи у Сирији

 
Мрежа Волтер

Волтер, Међународно издање

Чланци под лиценцом Creative Commons

Можете слободно да пренесете чланке Мреже Волтер под условом да цитирате извор и да их не мењате, нити да их користите у комерцијалне сврхе (лиценца CC BY-NC-ND)

Подржите Мрежу Волтер

Користите овај сајт на којем можете да нађете квалитетне анализе захваљујући којима можете да изградите своје разумевање света. Овај сајт не би постојао без ваше финансијске помоћи.
Помозите нам донацијом

Како да учествујете у Мрежи Волтер?

У Мрежи Волтер раде само волонтери:
- Професионални преводиоци: можете да учествујете и у превођењу чланака.

Пилоти
Пилоти
par Мирослав Лазански , Мрежа Волтер
 
Герника
Герника
par Мирослав Лазански , Мрежа Волтер
 
Француска република као талац
Француска република као талац
par Тјери Мејсан, Мрежа Волтер
 
Последња бајка
Последња бајка
par Мирослав Лазански , Мрежа Волтер
 
Уживо са Крима
Уживо са Крима
par Славиша Павловић, Мрежа Волтер
 
Држава
Држава
par Мирослав Лазански , Мрежа Волтер