Мрежа Волтер
Мрежа Волтер
 
Пилоти
par Мирослав Лазански
Пилоти Београд (Србија) | 28 novembre 2015
Hема рата без Немаца и Турака, рекли би многи Срби. Само су немачки пилоти приликом бомбардовања Београда 6. априла 1941. пуцали на пилоте југословенске краљевске авијације, док су се падобранима спуштали из оборених авиона. И неколико њих убили док су немоћно висили на гуртнама својих падобрана. Историја Другог светског рата не познаје сличан случај. Јер, пилот обореног авиона, који виси на падобрану, практично је борац већ избачен из борбе. Пуцати на њега најблаже речено неморалан је чин, заправо, то је ратни злочин и по међународном праву.
Управо се то (...)
 
Герника
par Мирослав Лазански
Герника Београд (Србија) | 20 novembre 2015
Париз у подне и „Марсељеза”. Буђење је врло болно и непријатно. Герника је у априлу 1937. била прави шок за све, први пут се становништво нашло на мети авиона, који су летели тако високо да су једва могли да се виде. До тада, у рату се једна војска борила против друге. Убијања је, наравно, било, али поштовало се основно правило да се цивили заштите. Ову војничку част заменила је бесрамност света у коме ће само војник бити заштићен и у коме ће једино цивили бити истовремено таоци и жртве.
Београд је 1999. бомбардован да би се, наводно, заштитила људска (...)
 
 
 
 
 
Држава
par Мирослав Лазански
Држава Београд (Србија) | 19 octobre 2015
Некако сам увек појам државе схватао озбиљно, можда је то моје романтично и институционално сећање на некадашња времена, али држава ми је појам који увек гордо звучи. И није случајно што наши политичари често кажу како нико није јачи од државе. Управо зато сам, када се први пут почело говорити о Исламској држави, помислио да је то некаква шала. Ем држава, ем терористичка. Наплаћује порезе, има своју валуту, има свој главни град Раку, има сасвим пристојне дневне приходе од продаје украдене нафте преко турске луке Џејхан – и поред постојеће одлуке Савета (...)
 
 
 
Англо-саксонски банкари организована ВВИИ Москва (Русија) | 16 mai 2015
Неки историчари сматрају да је банкар Јалмар Шахт имао значајнију улогу у управљању Немачком током Другог светског рата него Хитлер. Само, он није био јавна личност
Немачка за пет година после Првог светског рата добила исто онолико страних кредита колико је Америка добила за 40 година које су претходиле Првом светском рату. Резултат тога је био: поражена Немачка је већ 1929. године избила на друго место у свету по индустријској производњи, престигавши Енглеску
Председник Рајхсбанке Шахт је у јесен 1930. године путовао преко океана да би са својим америчким колегама размотрио детаље плана довођења Хитлера на власт. Након што су Хитлерова кандидатура и његово промовисање били дефинитивно одобрени на тајном састанку банкара у САД - Шахт се вратио у Немачку.
Током целе 1932. године он је радио с немачким банкарима и индустријалцима, тражећи од њих потпуну подршку Хитлеру. И таква подршка је дата. Средином новембра 1932. Године - 17 највећих банкара и индустријалаца послало је председнику Хинденбургу писмо у којем су тражили да именује Хитлера за рајхсканцелара (...)